Značaj edukacionih igara

Broj članova koji je prokomentarisao: 7   Pogledajte komentare

Od Annette Karmiloff-Smith

Pregled članka

Mnogi roditelji smatraju da je igra samo način da se deca zabave i da im prođe vreme. Koliko često kažemo: "Ma, samo se igra!" Ali to nije "samo". Rekla bih čak da je igranje od vitalnog značaja, ako ne i od većeg značaja za razvoj deteta od toga da nauči da čita, piše ili računa!

Uloga igre

Kada igranje počinje?

Igra pretvaranja

 Igra i emotivni razvoj
 

Uloga igre

U stvari, igra ima fundamentalnu ulogu u razvoju socijalnih, emotivnih, lingvističkih i intelektualnih kapaciteta, te pospešuje sposobnosti Vašeg deteta da upozna svet oko sebe i kompleksne stvari kao što su veličina, oblik, gravitacija, težina, krutost i fleksibilnost. I možemo videti da ta vrsta učenja počinje već u prvim mesecima nakon rođenja. Igra uključuje i razvoj finih motoričkih sposobnosti, kao i grube motorike, kao što je penjanje, trčanje i rukovanje teškim predmetima. Pored ispitivanja osobina predmeta, igra podstiče inventivnost, kreativnost i razne načine rešavanja problema. I zaista, ako pogledate kompleksnost nekih dečijih igara, zapanjićete se. Tako da je igra krucijalna za mentalni i fizički razvoj i pomaže deci da progresivno spoznaju svet. Ali možete se i zapitati: kako prosto guranje kockice po podu i pretvaranje da je auto i govorenje "brm, brm, brm", može pomoći uspostavljanju bitnih dogoročnih veza u dečijem mozgu? Verovatno nikada niste ni pomislili da igra ima tako važnu ulogu. Zato, hajde da razložimo igru i vidimo šta zapravo kriju ove, naizgled uzaludne, aktivnosti kojima se deca prepuštaju u prvim godinama života.

Kada igranje počinje?

Ponekad je teško povući jasnu granicu između igre i ispitivanja, kao na primer, kada beba baca stvari sa svoje stolice! Da li se igra, pokušava da iznervira mamu ili eksperimentiše sa gravitacijom? Verovatno se radi o mešavini svo troje, ali igra ima tako bitnu ulogu u razvoju, da se taj aspekt bilo koje aktivnosti ne sme zapostavljati. Zapravo, u zavisnosti od toga kako bi neko definisao igru, ona, po mom mišljenju, počinje oko trećeg meseca života, kada beba satima pokušava da dohvati predmete koji vise sa vrteškice iznad krevetca ili kada pokušava da dohvati svoje prste na nogama. Ove, na prvi pogled, uzaludne aktivnosti vode progresivno ka koordinaciji ruka-oko i stvaraju nove konekcije u bebinom mozgu između "vizuelnog korteksa" i "motoričkog korteksa". Konekcije i unutar i među delovima mozga su krucijalne za razvoj. Kroz igru, bebe postaju maleni fizičari, koji otkrivaju razlike u težini, veličini i obliku predmeta, kao i u zvuku koji stvaraju kada padnu na pod. Posmatrajte kako se Vaša beba koncentriše i trudi da prilagodi svoj stisak svakom novom predmetu i videćete zadovoljstvo na njenom licu svaki put kada uspe nešto da uhvati. Zadovoljstvo koje donosi takav uspeh oslobađa hemikalije, endorfine, u njenom mozgu, koji joj donose utisak smirenosti i dostignuća.

Igra pretvaranja

Psiholozi često razlikuju dve vrste igre: funkcionalne igre i igre pretvaranja. Funkcionalne igre podrazumevaju korišćenje predmeta u svrhe kojima su i namenjeni, kao što je hvatanje predmeta, pravljenje figurica, pravoljenje zgrada i mostova. Igre pretvaranje su daleko interesantnije. Ovde, ne samo da dete izmišlja priču vezanu za svoj zamak ili most, već, nakon 18 meseci, počinje da koristi predmete u svrhe kojima nisu namenjeni. Na primer, može uzeti bananu i pretvarati se da je telefon i da nastavi da se igra i vodi zamišljeni razgovor preko banane! Ili se može pretvarati da mu je jedan prst pas i taj pas može da razgovara sa drugim prstom, koji je mačka! Šta omogućava deci da jedan predmet zamene drugim ili čak da se igraju izmišljenih razgovora bez ičega u rukama? Psiholozi kažu da to predstvalja veliki napredak u dečijim kognitivnim sposobnostima, mogućnost simboličkog razmišljanja. Uzmimo primer banane i telefona. Prvo, nakon što primeti sličnost u obliku, dete onda mora da suspenduje ili blokira u mozgu sve što zna o pravim bananama (imamo ih u grozdovima, mogu da se jedu, ne prave buku) i da banani u svojim rukama, privremeno dodeli ono što zna o telefonu (zvoni, koristimo ga da razgovaramo sa drugima koji nisu tu), kako bi pretvaranje moglo da se nastavi. Od najvećeg značaja za sve ovo je sposobnost deteta da postvi novu, ali privremenu reprezentaciju u mozgu, zbog koje mora blokirati postojeću mentalnu reprezentaciju realnog sveta. Od tog trenutka, može da živi u svom internom "kao" svetu: banana je telefon. Tokom igre, primetićete da dete ne pokušava da pojede bananu dok je ona telefon! Ipak, i dok se pretvara, dete ne briše iz memorije stvarne karakteristike predmeta (ono što zna o pravoj banani), jer kada se igra završi, može se desiti da je odmah oljušti i pojede. Neki psiholozi tvrde da je "kao" svet u igri pretvaranja pomaže deci u starijem uzrastu da shvate "kada bi" značenje hipotetičkih rečenica, kao "kada bi pas imao krila, mogao bi da leti". Da bi mozak Všeg deteta uspeo da izvede naizgled jednostavnu igru pretvaranja, neophodna je kompleksna, dinamična moždana aktivnost.

Iako igra pretvaranja počinje tokom druge godine života, može se nastaviti i do 5. godine, pa i kasnije. Njen značaj leži u mentalnoj aktivnosti mozga koja je neophodna kako bi se postavila igra: dete treba mentalno da predstavi različite protagoniste i predmete u igri i da zapamti kakve im je uloge dodelilo. Ovo je jako bitna vežba za radnu memoriju. Dete može, na primer, uzeti dve identične lutke i odlučiti da je jedna mama, a druga beba, ili da je perlica komad čokolade, dok je drvena kocka autobus. Kada ih jednom dodeli, dete mora uloga da se drži tokom cele igre. Ovo nije baš lak zadatak za dete, jer realno, predmeti obično ni malo ne liče na predmete koje simbolično predstavljaju.

Od dve ili dve i po godine pa nadalje, deca će igru često pratiti naracijom, koja je ili izmišljena ili predstvlja kopiju nečega što je detetu bilo teško da razume ili jako emotivno. Kako bi to uspelo, dete mora da obrati pažnju na sled stvari u naraciji. Tako, dok posmatrate ove naizgled besmislene igre, pažljivo poslušajte magičnu naraciju koju Vaše dete mumla sebi u bradu i setite se da je ona jako zahtevna za njegovu memoriju, za sposobnost da izmisli i za jezik. Tako tokom pretvaranja, ljudi mogu da lete, ptice govore, olovka se može skuvati i pojesti, a nepostojeća voda se može nasuti iz bokala i polako popiti kroz lenjir, koji ima privremenu ulogu slamke. Zamislite samo kako mozak Vašeg deteta mora da se izbori sa svim ovim novim, privremenim mentalnim predstavama, a da pri tom ne uništi one stabilne predstave, koje se tiču stvarnog života.

Mogućnosti igre pretvaranja su gotovo neograničene. Nikada ne govorite da je igra Vašeg deteta glupa. Ona je zapravno kreativni scenario, koji plete i stvara tok priče, daje različite uloge i na taj način obgaćuje dečiju maštu i inteligenciju na više nivoa.

Igra i emotivni razvoj

Nemoguće je preceniti uticaj igre na emotivni razvoj. Deca se često sa teškim problemima, kao što je rođenje brata ili sestre, suočavaju na taj način što ga razrade u privatnosti bezbedne situacije za igru, u svom ličnom malenom svetu. Zapravo, dečiji psihijatri često koriste igru da pomognu deci koja su preživela traumu. Kao roditelj, mnogo više možete saznati o dečijim strahovima diskretnim posmatranjem igre, nego direktnim pitanjima. Tako da, umesto da kažete "jesi li uznemirena?", što će zahtevati da ona rečima izrazi svoja osećanja – što je van njenih mogućnosti u ovoj fazi razvoja – možete otkriti njena najdublja osećanja, ako budete pažljivo posmatrali detalje njene igre. Bes i ljubomora se često mogu umanjiti ako se iskale na lutkama. Zato je dobra ideja da kupite lutku-bebu svom detetu ako čekate drugo dete. Nemojte grditi dete ako vidite da viče na lutku ili je udara. Ovo je, zapravo, zdrav znak, da pokušava da razume i iskontroliše svoja nova osećanja, povlačeći svoju netrpeljivost u svoj izmišljeni svet, dalje od prave bebe u pravom svetu. Deca koriste igru i da bi shvatila društvena pravila. Daju svojim lutkama razne socio-dramske uloge: učiteljice, vozača autobusa, mame, tate, bebe ili policajca, na razne načine, kako bi ispitala po čemu se sve te uloge razlikuju i da bi postepeno razumela njihovo mesto u socijalnom svetu, koji neprestano raste.

I zato, kada sledeći put vidite svoje dete da je zadubljeno "u običnu igru", pokušajte da promenite gledište i pomislite na sve inteligentne konekcije koje se ubrzano stvaraju i razvijaju mozak!

Nazad na vrh