Razvoj mozga bebe tokom sna

Broj članova koji je prokomentarisao: 16   Pogledajte komentare

Pregled članka

Vredni mozak

Bebe izgleadju tako smireno i lepo dok spavaju. Kada gledate svoje čedo kako zadovoljno spava, ne možete da se ne nasmešite, posebno kada znate da je ovo prilika da i sami malo "zažmurite"! U prethodnih nekoliko meseci ste verovatno počeli da cenite san više nego ikada. Sada kada ste iskusili šta znači nedovoljno sna, shvatili ste koliko je san važan. Ali za Vašu bebu je još važniji. Možda mislite da Vaša beba jednostavno zaspi kada je umorna, kako bi joj se telo odmorilo, a mozak isključio od spoljnog sveta. Daleko od toga! Zapravo, dok je Vaša beba u dubokom snu, njen mozak vredno uči. Naučnici su proučavali aktivnost mozga tokom sna i otkrili su da su određeni delovi mozga aktivniji u snu. Ovo stanje umanjene svesnosti i redukovane fizičke aktivnosti, omogućava mozgu da izvede vitalne radnje, koje nije moguće izvesti u budnom stanju.

Dok spava, bebine oči i uši se odmaraju. Nisu zauzete prikupljanjem svega što se oko njih dešava, kao kada je budna. Ovo mozgu daje šansu da se posveti važnom poslu, konsolidovanju memorije i učenju. Dok je budna, Vaša beba ima nebrojeno iskustava, od kojih su mnoga nova, a njen mozak deponuje brojne impresije onoga što je čula, osetila, uradila ili videla, koje zahtevaju dalje organizovanje tokom sna. To je kao sređivanje papira nakon napornog dana u kancelariji. Kod ljudskog mozga, posebno dečijeg, to sređivanje podrazumeva svaranje novih konekcija između moždanih ćelija ili neurona. Pomalo izgleda kao da je mozak veliko strujno kolo i svaki put kada dođe do učenja, postavlja se nova žičica koja povezuje jedan kraj kola sa drugim. I, iznenađujuće, dosta ovih "povezivanja" se događa tokom sna. Zato, sledeći put kad vidite da se bebi sklapaju okice, setite se da je mozak spreman za treću smenu!

Kako znamo sve ovo?

Zapanjujuće, ali ispitivanja mozga ptića su naučnicima dala ključne ideje o ulozi sna u razvoju mozga. Ptići čiji su mozgovi proučavani, bili su u ranoj fazi učenja pesme svoje vrste. Prirodno, oni uče pesmu tako što kopiraju vokalizaciju svoje mame. Naučnici su kreirali dva različita seta uslova za učenje za ptiće. Jedna grupa je vežbala cvrkutanje, a onda su bili izolovani od buke, za vreme odmora, tokom kog su bili budni. U drugom slučaju, grupa ptića je takođe imala pauzu u tišini nakon vežbanja cvrkutanja, ali oni su tokom tog intervala bili uspavani.

Naučnici su došli do začuđujućeg otkrića. Bebe koje su spavale između vežbanja, mnogo tačnije su reprodukovala pesmu na sledećem vežbanju, nego one koje su bile budne tokom odmora. Naučnici su takođe merili i aktivnost mozga ptica tokom eksperimenta. Svi mozgovi su bili veoma aktivni prilikom imitiranja majčine pesme. Što se tiče odmora, kada je snimak isključen, grupe su se razlikovale. Ptići koji su bili budni su odmah umanjili moždanu aktivnost, kada je počeo odmor. Za razliku od njih, ptići koji su spavali su pokazali ustaljen nivo visoke moždane aktivnosti u snu, kao da tiho pevaju i u snu ili da još uvek slušaju i obrađuju majčinu pesmu. Drugim rečima, otkrića su pokazala da je druga grupa ptića u snu konsolidovala ono što je naučila o majčinoj pesmi i pohranjivala detalje u memoriju. Ptići koji su bili budni između dva seta vežbi, nisu imali prilike da to urade, tako da su mnogo sporije učila pesmu. Sledeći put kad budete čujete slavuja, setite se da mu je san pomogao da tako lepo peva.

Učenje kroz san

Kada su otkrili da su san i učenje povezani kod ptica, naučnici su se zainteresovali za ljudski san, kako bi bolje shvatili ovaj odnos. Takođe su želeli da razumeju kakvu ulogu imaju različiti stadijumi sna u stvaranju moždanih konekcija. Ljudi prolaze kroz faze dubokog i aktivnog sna tokom noći. Duboki san karakteriše odsustvo pokreta i to što je teže probuditi se iz njega. Aktivni san je vreme kada obično sanjamo i pomeramo se, trzamo i okrećemo u krevetu. I kako ovu fazu karakterišu izlivi aktivnosti, čovek bi pomislio da tokom tog perioda mozak obavlja svoj posao. Ali, u stvari, aktivni san nije jedini period kada mozak radi. Prilikom istraživanja, pokazalo se da je nekoliko ključnih delova mozga najaktivnije tokom takozvanog mirnog, dubokog sna, kada je sveukupna aktivnost mozga umanjena.

Naučnici sada pokušavaju da shvate kako različite faze sna, uključujući i prelaz između njih, pomažu mozgu u stvaranju novih putanja za učenje. Šta se zapravo dešava iza bebinih zatvorenih očiju? Kako različiti delovi mozga koordiniraju svoj rad na stvaranju tih putanja? Kakve su posledice koje nedostatak sna ostavlja na razvoj? Kakvi god da budu odgovori, jedno je sigurno: san je apsolutno krucijalan za zdrav razvoj bebe. Bez sna, mozak bi se borio da pronađe neke nove načine da reorganizuje informacije koje je prikupio tokom dana i da ih konsoliduje u dugotrajnu memoriju. Za Vašu bebu, konsolidacija informacija je podjednako važna kao i sam proces saznavanja. Ona provodi čitav dan u pipanju predmeta, slušanju zvukova i gledanju oko sebe. Kada otkrije neki novi, interesantan predmet, oseti do tada nepoznatu teksturu i oblik, promućka ga i stavi u usta, svako do ovih čula poslaće njenom mozgu različitu informaciju o toj stvari. Ali, dok je budna, obično nema dovoljno vremena da se sve te informacije pretoče u jednu mentalnu predstavu koja će joj omogućiti da potpuno shvati ovu i druge nove stvari. Nije ni čudo što joj treba toliko sna, kad su njeni dani ispunjeni konstantnim novim iskustvima. Sledeći put, kada se ušunjate na prstima u bebinu sobu da je poljubite dok spava, pomislite šta se sve dešava iza tih malenih kapaka. Njen mozak ima više posla nego ikada, jer stvara nove konekcije, koje su joj neophodne da shvati sva uzbudljiva otkrića od prethodnog dana.

Nazad na vrh