Kako da uspostavite uspešnu vezu sa svojim detetom

Broj članova koji je prokomentarisao: 6   Pogledajte komentare

Pregled članka

Veza između tate i bebe S vremena na vreme, tokom tih prvih dana nakon rodenja mog prvog deteta, uhvatio bih sebe kako gledam u nju, kao u transu i divim se svemu što uradi. Naravno, prošlo je dosta vremena dok nije uradila nešto zaista znacajno, ali nekako, sve mi je bilo kao maleno cudo, od mirisa njene kose do malenih ruku (sa sve neverovatno oštrim nokticima), od kašljucanja i disanja kada je budna do mira na njenom licu kada spava.

Nakon nekoliko dana, trgao sam se iz bunila i shvatio: biti tata je mnogo više od prostog gledanja u bebu. Ako stvarno hocu da ostvarim sa njom povezanost o kojoj sanjam, moracu da isprljam ruke (metaforicki, naravno, vec sam promenio tonu pelena). Problem je bio u tome što nisam baš mnogo vremena proveo sa bebama i nisam imao pojma šta da radim. Kako nisam hteo da pitam za pomoc (znam, znam, to je muška stvar), postojao je samo jedan nacin da naucim sve što treba. I tako sam zatvorio oci, duboko udahnuo i skocio.

Kroz nekoliko minuta, doživeo sam prosvetljenje: kako i moja cerka nije imala ništa više pojma od mene, sve je praštala. Tokom prvih nekoliko nedelja njenog života, napravio sam gomilu grešaka (ponosan sam da kažem da ni jedna nije ugrozila njen život ni zdravlje). Ali sam takode otkrio i nekoliko jednostavnih nacina za interakciju, koji su joj se svidali.

Prvo sam otkrio da obožava da je držim. Najviše su joj se svidale ruke, ali kada su utrnule i leda me zabolela, ni nosaljka joj nije bila loša. Takode joj se svidelo i da joj pricam. Prvo mi je bilo malo glupo – ocito nije imala pojma šta joj govorim – ali izgledalo je da je moj glas umiruje. Ispricao bih joj kako sam proveo dan, šta je bilo na vestima i šta smo gledali dok smo bili u šetnji. Ponekad, ako bih prestao na više od nekoliko sekundi, ona bi me pogledala tim sjajnim okicama i mogao bih se zakleti da je mislila "OK, i šta sad?“

Važan savet: Kako bebe imaju prilicno velike glave (jedna cetvrtina tela po rodenju naspram jedne sedmine kod odraslih), a vratni mišici su im nerazvijeni, glava im je jako nestabilna prvih nekoliko meseci. Zato je jako važno da držite bebinu glavu – od pozadi – sve vreme i da izbegavate nagle pokrete i cimanja.

Još jedno veliko otkrice je bilo to da nas menjanje pelena, zapravo zbližava. Takode, tada sam imao priliku da joj mazim stomacic, da joj golicam kolena i da joj ljubim prstice. Prvih dana sam joj menjao pelene svaka dva ili tri sata i postao sam tako dobar u tome, da sam jednom pokušao da je presvucem zatvorenih ociju. Nije baš najsjajnija ideja koju sam imao. Za pocetak, talas svežeg vazduha ucinio je da me isprska. A i trebalo je da izaberem jednostavniju pelenu (drugim recima, onu koja je samo mokra, a ne i puna kake). Na svu srecu, nisam napravio nikakvu gešku koju tuširanje i pranje veša nisu mogli da poprave.

Kao i vecina novih tata, nisam znao mnogo o razvoju dece. I iskreno, bio sam prilicno razocaran kada sam shvatio da moja cerka još dugo, dugo nece moci da igra fudbal samnom. Ali sam isto tako, rano naucio da možemo da se igramo mnogo drugih igara. Da citamo price, igramo se skrivanja, pravimo grimasa ili da se zajedno valjamo po podu. Što sam je ja više ohrabrivao, bilo verbalno ili osmesima i smehom – više joj se svidalo. Ali koncentracija joj je trajala krace nego što sam mislio (ili se nadao) da ce. Oko pet minuta je bila njena granica. Posle toga, pocela bi da place ili kenjka ili jednostavno da me gleda kao da sam joj smrtno dosadan.

Kada razmišljam o tome sa distance od nekoliko godina, definitivno je bilo pomalo zastrašujuce – ali i ne.

Oznake kategorija:

Tata

Oznake članka:

odnosi (veze)