Kako da disciplinujete svoje dete

Broj članova koji je prokomentarisao: 1   Pogledajte komentare

Od Suzanne Dixon

Pregled članka

Teško da roditelji oko nečega vode veću brigu nego o disciplinovanju malog deteta. Svi želimo da se naša deca lepo ponašaju, ali to se teško može ostvariti bez ograničavanja dečijih aktivnosti ili umanjenja osećaja njegove vrednosti. To je oblast roditeljstva u kojoj iskrsavaju mnogobrojni problemi. Ovu fazu objašnjava poznati stručnjak u oblasti razvoja dece, Selma Frajberg, pozivajući se na uspomene iz škole, iskustva iz prošlosti, kao i ono što smo mislili i osećali u detinjstvu, a što, sve zajedno, unosimo u naše roditeljsko ponašanje. "Duhovi" iz prošlosti mogu i dodatno da iskomplikuju roditeljstvo, zato što često kažemo jedno, a duboko u sebi, mislimo i osećamo drugo.

Podučavanje i učenje

Zavoleti granice

Odobravanje i priznavanje

Kada se disciplina ne može zavesti

"Najčešće postavljana pitanja" (FAQ), na koja odgovaraju stučnjaci u oblasti odgoja i vaspitavanja dece, u ime kompanije Pampers

Podučavanje i učenje

"Disciplina" dolazi od korena reči koja znači "naučiti", a ne "kazniti". Naučiti decu da se pravilno ponašaju, kontrolišu i kako da pokažu poštovanje prema drugima – to je naš pravi cilj. Otkrila sam da ako roditelji jasno isplaniraju šta je to čemu žele da nauče svoje dete, i imaju na umu šta dete u toj fazi razvoja može da nauči, izabrane strategije je daleko lakše primeniti. Iz dečijeg ugla gledano, što je jednostavnija poruka koju prosleđujemo deci, to je kraći put između akcije i reakcije, i deca lakše uče.

Zavoleti granice

Iako preovladava suprotno mišljenje, deca vole da budu disciplonovana, ali samo ako se ta disciplina uvodi dosledno, i sa puno ljubavi. Kada znaju koja su pravila i šta će se dogoditi ako ih prekrše, donosi detetu osećaj sigurnosti. Ono može da se opusti tokom igre i svojih istraživanja, zato što zna gde su postavljene granice. Najnervoznija deca koju sam viđala u mojoj kancelariji su ona koja su retko, ili nedosledno, disciplinovana.Ta deca trckaraju, zadirkuju ostale, neotesana su, udaraju naokolo, govore ružne reci i na sve moguce nacine testiraju sve oko sebe, tražeci na prvom mestu našu pažnju, a zatim da otkriju gde su njihove granice, sa željom da nađu nekog drugog ko bi mogao da bude zadužen za njihovo postavljanje. Imati toliko mnogo moći je zastrašujuće za malo dete.

Odobravanje i priznavanje

Većina dece želi da uradi ono što roditelji traže od njih. Roditeljska ljubav i pažnja su najjači motivatori na svetu, i deca će naporno raditi da ih dobiju. Problemi nastaju kada roditelji premalo pažnje posvećuju svojoj deci, kada ne reaguju na nepoželjno ponašanje svojih potomaka, ili kada ne obraćaju dovoljno pažnje na dobre stvari koje njihova deca rade da bi im udovoljila. Često disciplina hoće da ispari kada se roditelj koncentriše samo na dobre osobine i postupke svoga deteta, strateški ignorišući njegove loše postupke. Nagrade kao što su slatkiši, nalepnice, ili obavljanje nekih posebno dragih aktivnosti, mogu da pomognu u oblikovanju dečijeg ponašanja, ali ništa nije toliko moćno kao ispoljavanje roditeljskog odobravanja, koje kod dece stvara osećanje da su uradila ono što se od njih očekuje. Ovako stečene interne nagrade su značajne: daju detetu osećaj ponosa i ohrabruju ga da se suoči sa sledećim izazovom koji će život da im donese.

Kada se disciplina ne može zavesti

Ponekad su roditelji preambiciozni i roditelji ocekuju previše od deteta, ne uzimajuci u obzir njegov razvojni nivo i/ili okolnosti koje ih okružuju. Evo nekoliko primera koje mi stalno predočavaju, zajedno sa strategijama za postizanje boljih rezultata.

 Instrukcije koje roditelji daju svojoj deci često su previše uopštene. Zahtevi kao što su "lepo se ponašaj", ili "budi bolji" nemaju neko naročito značenje za dete mlađe od 10 godina. Budite određeniji u onome što tražite od deteta. Recite mu: "Nemoj da vičes", ili "vrati Jovanu njegov kamion".

 Zadatak ne sme da bude preveliki za dete. Retka su mala deca koja mogu da razumeju zahtev kao što je, na primer, "Sredi svoju sobu". Deca bolje reaguju na zahteve kao što su "pokupi kockice", ili "stavi svoju odeću u korpu za veš". Više sitnih i uspešno obavljenih poslova daju detetu energiju za obavljanje novih zadataka.

 Deci je potrebno da ustanove vezu između načina na koji se ponašaju, i nagrade ili kazne koja ih prati. Ako kazna dođe daleko kasnije nego što se nepoželjno ponašanje dogodilo, dete neće naučiti ništa. Na primer, nagraditi trogodišnje dete za dobro ponašanje tokom nedelje, po isteku ovog roka, detetu ne znači ništa, jer ono nema pojam o vremenu. Što je dete mlađe, uzročno-posledična veza mora da bude uža. Nagradite ga odmah. Na primer, recite mu: "To što si Banetu vratio kockice je veoma lepo od tebe".

 Od deteta se previše očekuje. I veoma mala deca znaju da "ne" znači da bi trebalo da prestanu da rade ono što rade, ali ne mogu da se sete ničega što bi moglo da zameni tu aktivnost, dokle god im je ono što ih iskušava na dohvat ruke. Na primer, tasteri na video rekorderu će i dalje biti isuviše privlačni za Vaše dete, ukoliko ga ne preusmerite na aktivnost koja se nalazi daleko od te mašine.

 Previše zabrana. Ukoliko je svet Vašeg deteta nepregledno more zabrana, ono će prestati da obraća pažnju na njih. Roditelji moraju da razvrstaju prioritetet i da isistiraju na samo nekoliko njih u određenom vremenskom periodu. Predlažem da se prvo uobliče načini ponašanja koji sprečavaju da se dečiji život ugrozi, nanese ozbiljna telesna šteta, ili uništavanje imovine. Bitku oko hrane nikada nećete dobiti, a što se tiče natezanja oko odeće, ono teško da je vredna truda.

 Samo ćete iscrpeti dete. Ne pokušavajte da zavodite disciplinu kada je Vaše dete umorno, gladno, uzrujano ili uznemireno. Bićete daleko uspešniji ukoliko prvo razrešite ovakvu situaciju, dajući mu ono što mu je potrebno (da se naspava, da jede, da ga utešite), a onda pokušate ponovo.

 U slučaju kada je roditelj iscrpljen i više uznemiren nego njegovo dete, nema nade da će moći svog potomka da nauči ičemu vrednom. Odmorite se. Iako deca prihvataju i razumeju da roditelji emocionalno reaguju na njihovo ponašanje – izraz Vašeg lica, Vaš glas i Vaše ponašanje je ono na osnovu čega dete tumači način na koji se okolina odnosi prema njegovom ponašanju. I Vi i Vaše dete ćete se bojati preterane reakcije na neki događaj, a najverovatnije će Vam posle biti žao onoga što ste rekli ili uradili.

"Najčešće postavljana pitanja" (FAQ), na koja odgovaraju stučnjaci u oblasti odgoja i vaspitavanja dece, u ime kompanije Pampers

P: Naši blizanci, stari 18 meseci, ne dozvoljavaju nam da im operemo zube. Zubi starijeg bizanca su već počeli da se kvare. Dajemo im fluor svakoga dana. Šta da radimo?

O: Borba za preuzimanje kontrole je uobičajena u drugoj godini dečijeg života, a ovo upravo tako zvuči. Važno je da se podrži rastući osećaj nezavisnosti kod dečaka, ali bih ja, na vašem mestu, zauzela čvrst stav u pitanjima koja se tiču zdravlja dece. Ukoliko su oba roditelja nepokolebiva i dosledna po pitanju pranja zuba, i ne upuštaju se ni u kakve rasprave po tom pitanju, dečaci će se navići na obavljanje ovako važne rutine. Pustite im da učestvuju u ovoj radnji, tako što ćete im dopustiti da sami iscede malo paste na četkicu, ili da sami odaberu vrstu paste za zube koju će koristiti. Međuti, nemojte dozvoliti da im padne na pamet da mogu da biraju da li će da peru zube ili ne. Što manje rasprave na tu temu, to bolje. Ne popuštajte: veće rasprave tek dolaze. Deca se osećaju sigurnije kada znaju da su im postavljene granice sa kojima uvek mogu da računaju. Suprotno tome, postace nervozna ako se pravila koja su im nametnuta promene, ako se dozvoli pregovaranje oko ocekivanih rezutata, ili ako se im se da prevelika moc odlucivanja. - Suzanne Dixon, dr med. Ukoliko uz sve navedeno, još i svojin ličnim primerom, pokažete vašem detetu da je pranje zuba u interesu zdravlja i da i sami to činite svakodnevno, pobeda će biti vaša , a kako deca vole da imititaju svoje roditelje, pranje zuba će dobiti time i na važnosti.

P: Moje trogodišnje dete neće da sedi u svojoj stolici za kola. Uvek uspeva da izađe iz nje. Svako jutro, pred odlazak u jaslice, vodimo bitku oko toga, a ja moram da stignem na vreme na posao. To me izluđuje. Upomoć!

O: Sigurnost u kolima je zona u kojoj ne može biti kompromisa i u kojoj rasprava mora da bude svedena na minimum. Dete mora da ostane u sedištu i zato mu sigurnosni pojas stegnite što je više moguće, a da mu ne postane preterano neprijatno. Ima dece koja su osetljiva na dodir, pa bi bilo bolje da mu sigurnosni pojas obmotate sa plišom ili nekim drugim mekanim materijalom. Pogledajte da li dete sedi uspravno, i da li ima dobar pregled okoline. Proverite da mu sunce ne bije u oči. Obezbedite mu stimulans, kao što je, na primer, igračka koja mu se sviđa, a koju može da koristi samo dok je u kolima. To može da bude i video rekorder ili elektronska igrica koju može da drži u rukama. Držite ga u pregradi za rukavice, i dajte mu ga samo kada mirno sedi u svom sedištu, Zaustavite kola kada god ono iskoči iz sedišta, čak i ako u prvoj vožnji to budete morali da uradite stotinu puta. Ne upuštajte se u rasprave i odmah ga vratite na njegovo mesto. Dete će shvatiti da ste dosledni i da čvrsto ostajete pri svom stavu. Računajte da ćete ujutro izgubiti više vremena nego inače i ne dozvolite da budete uznemireni kada budete uvodili ovo novo pravilo. Naličje ovog problema moglo bi da bude da je to, u stvari, njegova pobuna zbog rastanka koji se svakoga jutra dešava i borba oko sedišta bi mogla da bude odraz obostrane tuge zbog svakodnevnog rastajanja. Ono bi moglo da bude svesno da vaš rastanak odlaže stvaranjem napete situacije, iako je takvo stanje negativno. Nađite malo više vremena svakoga dana i napravite mali običaj koji će vam oboma olakšati ono što morate da uradite – nešto što je bezbednije od natezanja u kolima. Učinite da vaše ponovno sastajanje, u drugoj polovini dana, postane nešto posebno. Zaboravite na večeru i na kućne poslove, dok ponovo ne osetite bliskost sa svojim detetom. - Suzanne Dixon, dr med.

P: Kako da sprečim svoje devetnaestomesečno dete da baca hranu naokolo? Kao da mi tera inat i stalno ponavlja tu radnju, obično mu odnesem ručak i kažem da neće da dobije dok razbacuje hranu koju jede.

O: To mi zvuči kao da oboje pogrešno tumačite njegovo ponašanje, pa čak ga i podstičete. Sva deca u tom uzrastu se igraju sa hranom. To je jedan od načina na koji otrkrivaju kako svet funkcioniše. Nije to prkos. Čini mi se da njegovo razbacivanje hranom privlači vašu dodatnu pažnju. Zapamtite da čak i vikanje na njega može da učvrsti njegov način ponašanja, jer će na taj način sigurno zadobiti vašu pažnju. To dovodi do zaključka da ima dva nivoa u rešavanju vašeg problemO: prvo, morate da obraćate puno pažnje na vašeg sina i kada jede ne razbacujući hranu naokolo. Recite mu da je jako dobar dečak i da se tako ponaša kao veliki. Ukoliko se dogodi da počne ponovo da baca hranu naokolo jednostavno mu recite: "Mi ne bacamo hranu oko sebe", a onda ga ignorišite oko petnaestak sekundi. Uskoro će naučiti da više pažnje dobija kada jede hranu bez razbacivanja. - Lawrence Kutner, klinički psiholog

P: Moja kćerka će uskoro da napuni 10 meseci. Kako se pravilno disciplinuju mala deca? Kako da je sprečim da dira naše stvari? Bojim se da će, ako je to ne naučimo sada, biti kasno kada napuni dve godine. Jesam li u pravu?

O: Za Vašu kćerku je veoma važno da dodiruje različite stvari, jer tako uči. Vi samo ne želite da dodiruje nešto što bi moglo da je povredi, ili da ne slomi neki predmet od vrednosti. Zato je najbolje da kontrolu primenite na okolini koja je okružuje. Nikakva priča sa detetom u ovom uzrastu neće ostvariti rezultat. Ukoliko ne želite da dira Vašu skupu kristalnu vazu, samo je stavite na policu van njenog domašaja. Ako ne želite da padne niz stepenište, stavite ogradicu na njihovom vrhu. Vaš pristup disciplini će se menjati kako Vaše dete bude sazrevalo i bude bolje mogla da shvati posledice svog ponašanja. Samo imajte u vidu da je disciplina stvar podučavanja, a ne kažnjavanja. Nagrađivanje vaše ćerke zbog dobrog ponašanja je, takođe, vrsta uvođenja discipline. - Lawrence Kutner, klinički psiholog

P: Moja devetnaestomesečna ćerka je počela da me udara u lice i govori mi "ne", kada joj ne dam šta želi. Da li je to normalno za dete u njenom uzrastu?

O: Iako mnoge bebe izmaknu kontroli kada su frustrirane, to ne znači da bi trebalo da ignorišete njeno ponašanje. Recite joj: "Nema udaranja!" Ne uzvraćajte joj udarac. To će samo pogoršati stvar. Setite se da Vas ona ne udara zato što je besna, ili zato što ste nešto pogrešili kao roditelj, već zato što ne može da kontroliše svoja osećanja. Ostanite pribrani. To će i Vašoj ćerki omogućiti da povrati kontrolu. Kod neke dece u tim godinama, kada se "pogube" deluje da je zagrlite sa obe ruke i držite tako nekoliko sekundi, onemogućivši je da udari nekoga. Takođe, može da pomogne ako joj odvučete pažnju kada primetite da se preterano uzrujava. Kako Vaša ćerka raste, jačaće i njena kontrola nad jakim emocijama. - Lawrence Kutner, klinički psiholog

P: Moj sin ima 28 meseci i imamo problema tokom njegovog oblačenja. Hoće da nosi samo pidžamu. Šta da radimo?

O: Prvo bi trebalo da znate da je u tom uzrastu odupiranje najčešći odgovor na sve što pokušate da kažete ili uradite. Negativizam je njegov najvažniji posao – to je deo njegove borbe da postane nezavisniji. Ali navike i disciplina su takođe važne za decu njegovog uzrasta. Bez toga, deca će da odrastu uplašena, ili kako mi to često nazivamo "razmažena" (što će reći, tražiće gde da postave granice). To znači da je na Vama, kao odraslima, da postavite u kojim okvirima će se kretati njegov dan. On to može da prihvati ili mirno ili uz protest. Znamo šta će da uradi kada budete pokušali da ga obučete. To se mora uraditi, bunio se on ili ne. Birajte svoje bitke. Manje važne stvari izostavite iz rasprava. Biće Vam lakše da ga obučete dok stoji. Nađite odeću koja je manje komplikovana za oblačenje i pustite ga da Vam u tom poslu pomogne. Dodajte mu čarape i pustite ga da sam pokuša da ih obuje. Ne dajte mu previše da bira. Neka odabere jednu od dve stvari, ili, na primer, samo jednu od dve majice, a onda kažite: "Da li želiš da obučeš crvenu ili belu majicu, sa ovim farmerkama?" Ukoliko to ne pomogne, odvratite mu nečim pažnju da bi bio miran dok ga oblačite. Budite smireni, skoro poslovni, dok ga oblačite. Što manje budete uznemireni, to su manji rezultati njegovog protesta. Kada završite, pomazite ga i recite mu nešto nalik: "Žao mi je što mrziš oblačenje, ali to je nešto što smo morali da uradimo". Pobuna je normalna i zdrava u tom uzrastu. To ne zaslužuje kaznu. Niti obezbeđuje bilo kakvu dodatnu pažnju sa Vaše strane. U stvari, najbolji lek za njegovo inaćenje je to što njegovi napori nemaju rezultata. - T. Berry Brazelton, dr med.

P: Imam osamnaestomesečnog dečaka koji često tuče drugu decu. Ne udara ih previše jako. On, u stvari, na negativan način, želi da privuče moju pažnju. Ne znam kako to da rešim. Da li da reagujem kada na javnom mestu udari nepoznatu osobu? Imam i starije dete, pa ne mogu da se pravim da problem ne postoji, jer to ne bi bilo fer prema njemu. Molim Vas, pomozite mi, jer stvarno ne znam šta da radim.

O: Vaša situacija deluje frustrirajuće, mada nije neuobičajena, jer mnoga osamnaestomesečna deca komuniciraju sa svojom okolinom putem fizičkog kontakta. Kako ste, ispravno, primetili, to je najverovatinije način na koji on želi da dodatno privuče Vašu pažnju (iako on to ne bi okarakterisao kao "negativan"). Deca u tom uzrastu razmišljaju egocentrično – sve se događa zbog njih. Zato i mogu da razmišljaju o nekome ili o nečemu samo iz svoje tačke gledišta. To nije sebičnost, već samo ograničeni način sagledavanja sveta. Pokušajte da mu kažete nešto kada ne bude udarao prolaznike. Pozitivna nagrada za prihvatljivo ponašanje bolje je sredstvo podučavanja nego kazna za neprihvatljivo ponašanje. Ne puštajte ga u društvo kada znate da mu se približava vreme spavanja, ili je previše gladan, što bi ga sprečilo da se smireno ponaša. I pokušajte da svakoga dana odvojite malo vremena samo za njega i da mu, igrajući se sa njim, posvetite svoju punu pažnju. Pokažite mu kako da nežno dodirne nekoga kada želi da ispolji svoja pozitivna osećanja. Budite strpljivi. Uskoro će razviti sposobnost da na bolji način komunicira sa osobama u svojoj blizini. - Peter A. Gorski, dr med.

P: Moj sin ima 14 meseci i ako ne dobije šta želi, pada u jarost, bacajući se na tle i udarajući sve što mu padne pod ruku. Upomoć! Kako da okončam ovo užasno ponašanje?

O: Ovi nastupi gneva koje opisujete mogu zaista staviti na probu Vaše strpljenje. Međutim, za dete od 14 meseci to je otprilike najbolji način na koji ono može da Vam saopšti da zaista želi da u nečemu uživa ili da prestane sa nečim što radi ili da mu je vruće, hladno, da je gladno, sito, umorno, da mu je dosadno ili mu se ne ide sa nekog mesta. Kako se jezik razvija tokom sledećih šest meseci, Vaše dete će moći da izrazi svoje potrebe i interesovanja na taktičniji način. Za sada, prvo se zadovoljite time da nije u opasnosti, zatim ga uzmite u naručje i kroz igru mu skrenite pažnju utešnim rečima upakovanim u neku pesmicu ili drugom aktivnošću. Takođe treba da znate koje su Vaše granice! Ako ste iscrpljeni (i poželite da i sami besnite), nađite nekoga kome verujete da Vam pomogne sa detetom. Usput, pitam se da li je Vaš sin možda razdražljiva osoba po prirodi sklona drami. Ako je tako, verovatno je isto tako bučan kada se razdragano smeje. On je takav tip, da može vremenom svoj intenzivni karakter da kanališe u veštine jednog vođe i njegova nastojanja će ga učiniti uspešnim. - Peter A. Gorski, dr med.

P: Moj dvadeset i tromesečni sin se upravo vratio od babe i dede, gde je proveo dva meseca. Oni su ga razmazili, pružajući mu previše pažnje. Sada to očekuje ovde i hoće da sve bude po njegovom. Kada nešto reši, baci se na pod i udara potiljkom o tle. Ne možemo da čekamo da se prosto umori, jer nam se čini da tome nema kraja. Da li bi trebalo da ga pogleda pedijatar, ili je to samo deo odrastanja u užasnoj drugoj godini?

O: Vaš sin prolazi kroz normalnu fazu odrastanja. Sasvim je normalno za decu tog uzrasta – pa čak i stariju – da dobije napad besa zbog frustracije. Čim ovlada bolje govorom, oni će se prirodno smanjiti. Kada dobije napad, važno je da ga sprečite da se povredi. Podignite ga u naručje, odvedite na sigurno i pričajte s njim mirno. Šta god da radite, nemojte da popuštate njegovim zahtevima ili će brzo naučiti da može da dobije sve na taj način. Čini se da Vaše dete isprobava svoje i Vaše granice, pa ste upali u začarani krug. On traži Vašu pažnju. Vi se plašite da ga ne razmazite, pa se suzdržavate. On se frustrira pa još više traži. Oboje ste na kraju uznemireni. Umesto da tako bude, pružite mu punu pažnju, mazite se, igrajte, pričajte, tako da se oseća sigurno i bezbedno. Ako se povučete, samo će hteti više. Čim stekne sigurnost, postaće manje zahtevan. Čak ćete shvatiti da mu treba manje pažnje nego onda kada ste se borili za međusobnu naklonost. Nadamo se da ćete se svi osećati bolje i da će broj ovih napada spasti na minimum. - Lawrence Kutner, klinički psiholog

P: Moja kćerka ima 22 meseca i još je dojim. Dojim je samo dva, ili tri puta dnevno, kada smo kod kuće, obično pre popodnevnog i noćnog spavanja. Problem nastaje kada ona počinje da to traži (ponekad i veoma glasno), kada smo na javnom mestu. Imate li neki predlog? Da li je ona previše stara za ovakvu vrstu ishrane?

O: Sigurna sam da ćete dobiti mnogo različitih odgovora na svoje pitanje. U nekim kulturama deca mnogo duže sisaju nego što je to ovde slučaj. Osećam, pošto ste postavili to pitanje, da Vam nije prijatno što Vam kćerka to traži, posebno u javnosti. U njenom uzrastu, bilo bi razumno da joj kažete da može da sisa samo kod kuće. Ako hoće nešto da popije, može da ponese u šoljici. Deca često imaju puno prohteva, to je jedan od načina da pokažu da su samostalni. Ali roditelji moraju stalno da postavljaju granice, često zbog bezbednosti. U redu je da se kaže ne i da se skrene pažnja sa nečega što zahtevaju. Ako ste uporni oni se obično smire. Ako još uvek uživate u dojenju kod kuće u vreme spavanja nastavite tako. Ako ste spremni da je odviknete, ponudite joj da pije iz šolje, pročitajte priču, zagrlite se i spustite je u krevet. Ako traži da sisa kažite joj da ona sada pije iz šolje. Ako je moguće neka je tata uspava da promenite obrazac. Može proći dosta vremena dok se ne navikne, jer ovo je trajalo dve godine, ali će se navići. Srećno! - Linda Jonides, pedijatrijska sestra

P: Majka sam četvorogodišnjih blizanaca koji su izuzetno konkurentski nastrojeni. Kako mogu da ih podstaknem da miroljubivo žive jedan sa drugim?

O: Blizanačko rivalstvo je normalno i neizbežno. Deca o sebi i o drugima uče putem sticanja iskustva. Znači, najbolje je da izbegnete postojanje konkurencije među njima. Ako ostavite njima da to sami reše, i da se nose sa tim kako znaju i umeju, naučiće da sarađuju bolje nego da stvarate trougao između vas. Ali ako neko od njih dvojice dođe da se tužaka, što će da se desi pre ili kasnije, nemojte ga nagrađivati zbog toga. Recite tužibabi da je njegov brat došao tako njega da tužaka i da ne želite da budete umešani u to. Nagradite svoje sinove ako se pozitivno ophode jedan prema drugome. Šta god da radite, insistirajte na tome da oni sami moraju da rešavaju svoje probleme. Tako će naučiti da žive u istoj porodici, što je veoma važna životna lekcija. Zapamtite da su briga i takmičenje dve strane jednog te istog novčića. - T. Berry Brazelton, dr med.

Nazad na vrh